Neka tvoji beli labudi kristalna jezera sanjaju,
ali ne veruj moru koje nas vreba i mami,
Prostore gde nevidljiva snaga sanja kojoj se suncokreti
klanjaju
vidis li okrenuta zaboravljenim danima u tami?
Tebe tri sveta vole tri vatre prze. A mi
idemo ispred nade koju lutajuce pustinje proganjaju
Oni smo sto su sve izmislili i ostali sami,
zeno od svetog mermera bela uteho kojoj se priklanjaju.
Na zvucnim obalama gde drevno zavrsava more
kamenim srcem slutis: vazduh je veliko cudo.
Nek traje lepota sunca do poslednjeg sna, gore
prema vrhovima koji zagubise nam trag. Al ludo
ne veruj tome moru koje nas vreba i mami.
Kristalna jezera sanjaj u tami.